Iznesimo jednu smelu tvrdnju na samom početku: web shop je moguće pokrenuti već uz godišnji trošak platforme od nekoliko desetina hiljada forinti – u tehničkom smislu. Izgradnja funkcionalnog e-commerce biznisa je, međutim, sasvim drugo pitanje. Pored webshop sistema treba računati na mnoštvo troškova, transakcione naknade, logistiku, pravnu usklađenost, marketing, finansiranje zaliha. Samo postavljanje pitanja vodi nas na pogrešan put, jer pitanje nije „koliko košta jedan web shop?”, već koliki je kapital potreban da od prve porudžbine stignemo do održivo funkcionalnog prodajnog sistema.
Pre nego što pomislimo da je tema teorijsko cepidlačenje, pođimo od realnosti. Jedan preduzetnik može da sastavi funkcionalan web shop čak i za jedan vikend, dok druga firma troši više miliona forinti na naizgled isti rezultat i funkcije. Da li će u nedelju uveče biti na istom mestu? Teško. Osim toga, danas je znatno teže ući na tržište nego pre nekoliko godina, pa se stvarni troškovi još manje mogu sažeti u proste rečenice.
Na tržištu od 2000 milijardi forinti više nije dovoljno „biti na internetu”
Veličina mađarske e-trgovine na prvi pogled je izuzetno privlačna. Prema PwC-u, tržište je 2015. godine iznosilo jedva 200 milijardi forinti, dok je do 2025. dostiglo približno 2100 milijardi forinti. Za deset godina je, dakle, poraslo otprilike deset puta. To, međutim, ne znači da je prodaja za novi web shop automatski postala lakša – naprotiv. Potrošač danas više ne poredi jedan mađarski web shop početnik sa drugim mađarskim web shopom početnikom; na istom ekranu susreće ponude Alze, međunarodnih trgovaca poput Amazona, Temua, regionalnih web shopova, marketplace platformi i mađarskih specijalizovanih trgovaca.
Ranije je moglo biti dovoljno upotrebljivo korisničko okruženje, nekoliko načina plaćanja i jedna kurirska služba. Danas su brzina, upotrebljivost na mobilnom, kvalitet podataka o proizvodima, pretraga, jednostavnost plaćanja, preuzimanje na paketomatu, praćenje porudžbine i proces vraćanja robe podjednako deo onoga što kupac doživljava kao „web shop”.
Iznajmljeni sistem, WooCommerce ili custom razvoj?
Kada je reč o troškovima tehnologije, danas postoje tri osnovna pravca;
prvi je web shop koji se koristi kao usluga, takozvani SaaS, odnosno iznajmljeni web shop,
drugi je rešenje koje radi na sopstvenom hostingu, zasnovano na otvorenom sistemu – na primer WooCommerce ili Opencart,
a treći je delimično ili potpuno custom razvoj.
Razlika u ceni može biti ogromna.
Na osnovu javno dostupnih ponuda mađarskih programera u 2026. godini, za izradu web shopa zasnovanog na WooCommerce-u mogu se sresti ponude i od nekoliko stotina hiljada forinti, ali i preko 1–1,5 miliona forinti. Kod složenijih B2C projekata nije neuobičajena investicija od 2–3 miliona forinti, a kod B2B ili snažno integrisanih sistema ni od više miliona forinti. To nisu zvanični tržišni proseci, već javno objavljeni cenovni rasponi pružalaca usluga za 2026. godinu, pa pre svega služe da dočaraju red veličine.
Model iznajmljenog web shopa sledi potpuno drugačiju ekonomsku logiku. U tom slučaju ne plaćate unapred razvoj kompletnog webshop sistema, već kupujete pristup već izgrađenoj infrastrukturi. Tada mesto tehnološke investicije preuzima pretplata.
Cenovnik platforme Sellvio dobro pokazuje razliku. Razlika nije u tome što je jedno rešenje „jeftino”, a drugo „skupo”. Oni isti problem finansiraju na različit način. Kod custom razvoja značajan deo troškova nastaje unapred, dok se kod iznajmljenog sistema, zahvaljujući standardizaciji tehnologije, trošak mnogih funkcija raspoređuje na celokupnu bazu korisnika – funkcija koje bi kod sopstvenog sistema morao da plati jedan jedini trgovac.
Webshop sistem je tek prva stavka u budžetu
Ovde trgovci početnici prave jednu od najčešćih grešaka u planiranju. Pogledaju pretplatu za web shop ili ponudu za razvoj, pa to smatraju troškom pokretanja web shopa. Međutim, puštanje sistema u rad samo po sebi još ne znači izlazak na tržište.
Potrebni su domen, vizuelni identitet, odgovarajuća struktura proizvoda, kategorizacija, fotografije, opisi proizvoda, procesi plaćanja i dostave, fakturisanje, analitika, pravna dokumentacija i marketing koji obezbeđuje prve kupce... Ako sve to preduzetnik radi sam, finansijski trošak može delovati manji, ali utrošeno vreme je i dalje stvaran ekonomski trošak.
Kod kataloga od 500 proizvoda, na primer, već nije svejedno ni da li dobavljač obezbeđuje strukturiranu bazu podataka ili svaki proizvod treba uneti ručno. Ako jedan proizvod zahteva svega pet minuta administracije, kod 500 proizvoda to je više od 41 radnog sata. Deset minuta po proizvodu već je 83 sata. A tome se još mogu dodati fotografisanje, pisanje tekstova za stranice proizvoda, optimizacija za pretraživače ili izgradnja strukture kategorija. I tu problemi počinju da se gomilaju – mogu se, doduše, rešiti uz poveći početni entuzijazam, ali pale alarm: dugoročno to zaista neće biti dobro.
Tokom razvoja platforme Sellvio bili smo svesni da našem sistemu nije dovoljno da funkcioniše kao „graditelj stranica”, već mnogo pre mora biti „operativni sistem” projektovan za web shopove; masovni import, kreiranje sadržaja zasnovano na veštačkoj inteligenciji, sinhronizacija zaliha, automatsko fakturisanje ili integracija kurirskih službi bez izuzetka su poslovne funkcije koje zamenjuju radne sate.
Koliko košta trenutak kada kupac plaća?
Onlajn plaćanje tipično nije jednokratni trošak razvoja, već stavka srazmerna prometu. To je bitna razlika, jer sa rastom web shopa raste i ovaj trošak.
Pogledajmo jedan primer koji dočarava troškove skrivene u detaljima. Javni cenovnik servisa Barion koji važi od 22. aprila 2026. godine, na primer, kod prosečnog mesečnog prometa ispod 5 miliona forinti navodi naknadu za prihvatanje platnih kartica od 1,49 procenata u konstrukciji Starter Fix, dok je kod konstrukcije Advanced Fix ista 1,19 procenata. Kod većeg prometa procentualna naknada može da se smanji. Na prvi pogled to deluje kao sitan iznos, ali vredi razmišljati na nivou kompanije. Kod prometa platnim karticama od deset miliona forinti, svaki procenat troška plaćanja znači 100 hiljada forinti. Kod prometa od sto miliona – već milion.
Trgovac treba da posmatra ukupan trošak plaćanja, uključujući fiksne naknade, chargeback-ove, troškove eventualnih refundacija, rok isplate, ali i to kako jednostavnije plaćanje utiče na stopu konverzije. Ovo poslednje je lako potceniti. Jeftiniji pružalac usluga plaćanja nije nužno jeftiniji ako zbog njega više kupaca ode sa kase bez kupovine.
Dostava je danas već deo proizvoda
Na nove probleme nailazimo ako logističke troškove pokušamo da izvučemo iz cenovnika pružalaca usluga. Javne cene za fizička lica ili pojedinačne pošiljke dočaravaju red veličine troška, ali ugovorena cena za web shop može značajno da odstupa od njih. U GLS-ovom cenovniku pojedinačnih pošiljki za 2026. godinu, na primer, domaća dostava u paketomat u Mađarskoj kod određenih dimenzija paketa figurira od 2140 Ft, a dostava na paketno mesto od 2640 Ft. Ugovoreni uslovi većih web shopova, naravno, mogu odstupati od toga – čak i u značajnoj meri. U stvarnu logističku cenu koštanja, međutim, ulaze i kutija, materijal za popunjavanje, lepljiva traka, etiketa, rad na pakovanju, obrada pouzeća, neuspešna isporuka i povraćaj robe.
Sellvio na ovaj problem primenjuje pristup na nivou platforme. Sellvio Express objedinjuje više kurirskih službi u jednu integraciju i jedan ugovorni proces. Zahvaljujući tome, uslovi postignuti kroz zbirni obim paketa trgovaca tipično mogu biti 10–30 procenata povoljniji u odnosu na pojedinačni ugovor.
Jeftin web shop i web shop koji se jeftino vodi nisu isto
Pri poređenju investicija vredi uvesti pojam ukupnog troška vlasništva, odnosno TCO. TCO jednog sistema ne sastoji se samo od prvog računa. Treba mu dodati hosting, licence, razvoj, ažuriranja, ispravke grešaka, integracije, podršku, poslove bezbednosti i ono interno radno vreme koje preduzeće troši na održavanje sistema.
Besplatan webshop sistem zbog toga ne znači nužno besplatan web shop. Isto tako, ni platforma sa mesečnom naknadom nije nužno skupa, ako se mesečnom naknadom može zameniti više odvojenih usluga i razvojnih zadataka.
Drugi važan pokazatelj je trošak promene. Koliko košta povezivanje novog načina plaćanja? Koliko vremena traje pokretanje druge zemlje? Šta znači dodavanje novog magacina? Da li je za akciju potreban programer? Postoji li API? Mogu li se podaci izvesti? Ova pitanja govore mnogo više o dugoročnim troškovima platforme nego sama mesečna pretplata.
Upravo su to pitanja i odgovori koji jasno naginju jezičak na vagi u pravcu modela iznajmljivanja, odnosno platforme Sellvio.
Nemojte pokušavati da što jeftinije rešite kako će jedna korpa dospeti na internet. Isplanirajte kako će od prvog posetioca nastati kupac, od prvog kupca klijent koji se vraća, od ručne porudžbine automatizovan proces, a od početnog web shopa skalabilan trgovinski biznis.