Većina onih koji stoje pred pokretanjem web shopa pre ili kasnije stigne do istog pitanja: šta bi zapravo trebalo prodavati da bi radnja radila punom parom? Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno. Treba pronaći proizvod za kojim postoji velika tražnja, nabaviti ga po dobroj ceni, pa početi sa prodajom. Današnja e-trgovina je, međutim, malo složenija od toga – tačnije, mnogo složenija. I od proizvoda koji se dobro prodaje može nastati loš posao, dok naizgled uska tržišna niša može biti osnova iznenađujuće profitabilnog web shopa.
Mađarska onlajn trgovina i dalje raste, dakle tržište samo po sebi nije skrenulo u recesiju, ali ni ne stagnira. Prema podacima PwC-a, onlajn promet robe mađarskih kupaca u 2025. godini – uključujući i kupovine iz inostranstva – dostigao je već 2092 milijarde forinti. U prvom kvartalu 2026. domaća onlajn trgovina u Mađarskoj porasla je za više od 14 procenata. To na prvi pogled predstavlja izrazito povoljno okruženje za one koji razmišljaju o pokretanju novog web shopa. Iza brojki, međutim, vredi pogledati i kako se promenilo samo tržište.
Na veliku žalost trgovaca, mađarska baza onlajn kupaca više ne raste tempom kao pre nekoliko godina. Prema PwC-u, oko 4,4 miliona Mađara kupuje proizvode na internetu, ali se od njih samo svaki četvrti može smatrati redovnim onlajn kupcem. Ta grupa daje blizu 80 procenata prometa paketa. Rast narednih godina zato će sve manje određivati koliko novih ljudi prvi put isproba naručivanje preko interneta, a mnogo više koliko često i u kojoj vrednosti naručuju postojeći kupci.
Zašto je bilo važno reći ovo prilikom pisanja ovog članka? Zato što ova promena nije sporedna ni sa stanovišta izbora proizvoda – nimalo. U 2026. godini već je malo ispitati samo da li mnogo ljudi pretražuje određeni proizvod. Suština je pre u tome da li na njemu ostaje odgovarajuća marža, koliko skupo se dolazi do kupca, koliko košta njegovo opsluživanje, da li se vraća po novu porudžbinu i da li imamo neku prednost zbog koje neće izabrati našeg najjeftinijeg konkurenta.
Ono što se mnogo prodaje nije nužno dobar posao
Mnogi prave grešku da istraživanje tržišta pojednostave do krajnosti; u tom slučaju preduzetnik pogleda koje kategorije proizvoda su popularne na internetu i zadatak je štikliran. Ako mnogo ljudi kupuje odeću, neka krene web shop odeće. Ako svi naručuju dodatke za telefone, onda je sigurno dobra ideja prodavati kablove i maske. Deluje logično, ali se u praksi upravo na najvećim tržištima može dospeti u najtežu situaciju.
Podaci Eurostata dobro pokazuju ovu pojavu; od onih koji su u prethodna tri meseca naručivali preko interneta, 70 procenata kupilo je odevni proizvod, obuću ili modni dodatak. Kozmetiku i proizvode za negu lepote naručilo je 31 procenat njih. Tražnja, dakle, nesumnjivo postoji, ali iz toga uopšte ne sledi da su to tržišta koja novi trgovac najlakše može da osvoji – naprotiv.
Moda je dobar primer zašto je varljivo polaziti isključivo od tražnje. Na zalihama treba držati mnoštvo veličina, boja i modela, kupac na istom ekranu vidi ponudu više desetina domaćih i međunarodnih trgovaca, a i udeo vraćene robe može predstavljati ozbiljan trošak, na šta površni „istraživači tržišta” takođe zaboravljaju. U DHL-ovom istraživanju 54 procenta kupaca koji su vraćali onlajn poručene proizvode navelo je neodgovarajuću veličinu kao razlog nekog svog vraćanja, pa kod web shopa odeće isti prihod od sto miliona forinti može doneti sasvim drugačiju dobit nego u kategoriji proizvoda sa niskim udelom povraćaja.
Slična je situacija sa jeftinim elektronskim dodacima i generičkim, lako nabavljivim uvoznim proizvodima. Ako je ista ili gotovo ista roba dostupna na više desetina mesta, kupac za nekoliko klikova može da uporedi cene. Tada je vrlo teško pretvoriti u konkurentsku prednost bilo šta drugo osim niže cene, a cenovna trka retko ide na ruku manjim igračima.
Problem se poslednjih godina još više zaoštrio. Prema PwC-u, strani trgovci su 2025. godine davali već blizu 18 procenata ukupnog mađarskog onlajn prometa robe i 24 procenta porudžbina. Promet Temua u Mađarskoj sam po sebi iznosio je oko 195 milijardi forinti, sa više od 13 miliona porudžbina. A u prvom kvartalu 2026. sa platforme je naručivalo oko 1,8 miliona mađarskih kupaca. Za mali mađarski web shop nije nimalo lako takmičiti se proizvodima kod kojih kineske marketplace platforme istu potrebu kupaca opslužuju znatno većim izborom i izuzetno agresivnim cenama.
Ne treba tražiti proizvod, već funkcionalan poslovni model
Dobar izbor proizvoda celishodno je tretirati ne kao lov na trendove, već kao zadatak poslovnog modelovanja. Kod nove kategorije proizvoda treba razumeti barem koliko je stvarna tražnja, sa kakvom maržom se može raditi, koliko je jaka konkurencija, koliko često klijent ponovo kupuje, koliko košta logistika i koliko je lako isti proizvod naći na drugom mestu.
Kod ispitivanja marže obično ima posebno mnogo nesporazuma, ponekad nastupi potpuni haos koji dovodi u pitanje preciznost celog planiranja. Ako proizvod nabavimo za neto 5000 forinti i prodamo za 10.000 forinti, iz toga ne sledi da smo zaradili 5000 forinti. Treba platiti pakovanje, pružaoca usluga plaćanja, logistiku, po potrebi deo dostave, popuste, povraćaj robe i, naravno, pridobijanje klijenata.
U praksi je zato mnogo važnija marža koja ostaje po porudžbini. Od neto prihoda vredi odbiti nabavnu vrednost, pakovanje, logističke i platne troškove, popuste i očekivani trošak povraćaja robe. Iz onoga što posle toga ostane treba finansirati marketing, saradnike, tehnološke troškove web shopa, trošak magacina i na kraju dobit vlasnika. Ako se matematika slaže, dobro je; ako ne, onda stvari zaista treba ponovo promisliti.
Nije retkost da se između dva web shopa sličnog prihoda upravo ovde pokaže najveća razlika. Jedan je uz godišnji promet od 100 miliona forinti zdravo profitabilan, drugi se uz isti prihod bori sa stalnim problemima finansiranja. Mađarska e-trgovina je savršen školski primer, budući da je igrač koji je dugo godina bio lider tržišta knjižio gubitke od 10 milijardi forinti godišnje.
Ponovna kupovina može vredeti više od jednokratne velike porudžbine
U savremenom e-commerce okruženju posebno dobijaju na vrednosti proizvodi koje isti korisnik redovno naručuje iznova. Razlog je jednostavan: pridobijanje novog kupca košta, dok se sledeća kupovina već postojećeg klijenta tipično postiže uz znatno manji marketinški trošak. Dušek ili trpezarijski sto većina ljudi kupuje za dugi niz godina. Nasuprot tome, hrana za kućne ljubimce, kozmetika, sredstvo za čišćenje ili potrošni materijal potreban za rad nekog preduzeća potroše se za nekoliko nedelja ili meseci. Ako je prva porudžbina pružila odgovarajuće iskustvo, kupac nema poseban razlog da traži novog trgovca.
Sve to ima veliki značaj i zato što u daljem rastu mađarskog tržišta sve veću ulogu igra učestalost naručivanja postojećih kupaca. Trgovci zato treba da razmišljaju ne samo u konverziji, već i u životnoj vrednosti klijenta. Drugačije rečeno: ne računa se samo koliko neko troši danas, već i koliko će kod nas potrošiti u naredne dve-tri godine.
I odavde vredi zagristi u pitanje „šta da prodajem”...
U tržištu kućnih ljubimaca i dalje postoji ozbiljna prilika
Proizvodi vezani za kućne ljubimce zanimljivi su zato što se u njima susreće više povoljnih e-commerce osobina. Hrana za ljubimce, poslastice, posip i brojni proizvodi za negu redovno se troše, a deo vlasnika izrazito se drži već proverenih proizvoda. To stvara dobru osnovu za ponovnu kupovinu.
Veličinu mađarskog tržišta pokazuje i to što su se Petissimo i Fressnapf pojavili i na PwC-ovoj onlajn FMCG rang-listi. Ali nije reč isključivo o mađarskom trendu. Prema NIQ-ovoj trgovinskoj analizi za 2026. godinu, u Nemačkoj je e-commerce vrednost kategorije pet care za dve godine porasla za 65 procenata. To ne znači da pred svakim web shopom hrane za ljubimce automatski stoji dobra prilika, ali znači da u kategoriji i dalje postoji značajna onlajn tražnja.
Kao novom igraču, međutim, verovatno vam nije najbolja strategija da pokušate da nudite iste one hiljade proizvoda kao najveći igrači. Mnogo zanimljivije može biti koncentrisati se na dobro definisano područje. To može biti, na primer, određena životinjska vrsta, neka specijalna potreba u ishrani, pseći sport, trening, premium nega ili neko drugo podtržište na kojem pored proizvoda vrednost ima i stručnost.
Nega lepote: jako tržište na koje je teško ući sa generalnim web shopom
Beauty tržište i dalje spada u kategorije u kojima se i na duži rok očekuje ozbiljan onlajn rast. McKinsey na globalnom tržištu nege kože, šminke, nege kose i mirisa računa sa rastom od otprilike 5 procenata godišnje do 2030. Prema njihovoj analizi, do tada udeo e-trgovine u globalnoj beauty prodaji može premašiti 30 procenata.
Pojedine potkategorije razvijaju se i brže od toga. Prema podacima kompanije Circana, u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu zbirno tržište proizvoda za zaštitu od sunca dostiglo je oko 1,6 milijardi evra, uz rast od 11,6 procenata u 52 nedelje zaključno sa martom 2026. Deo kategorija proizvoda koje su ranije smatrane izrazito sezonskim polako, dakle, postaje celogodišnje područje potrošnje.
Manjem trgovcu se, međutim, ni ovde ne isplati nužno razmišljati o generalnom kozmetičkom web shopu. Mnogo je opipljivija ponuda izgrađena oko osetljive kože, profesionalne nege kose, muške kozmetike, zaštite od sunca ili nekog konkretnog problema nege lepote. Kupac u takvoj situaciji ne traži prosto nazive proizvoda, već očekuje pomoć u pravom izboru. To je zanimljivo i zato što su, prema istraživanjima kompanije McKinsey, potrošači sve osetljiviji na to da li zaista dobijaju vrednost koju proizvod obećava. Kvalitet i dokaziva prednost u mnogim slučajevima postaju važniji od pukog marketinga. Trgovac koji gradi na stručnom sadržaju, detaljnim informacijama o proizvodima i dobrom savetovanju tu može imati manevarski prostor čak i na tržištu na kojem već posluje mnogo velikih igrača.
Wellness: snažan trend kod kojeg je posebno važan dobar izbor proizvoda
Wellness danas znači mnogo više od dodataka za teretanu ili sportske opreme. U kategoriju su ušli funkcionalna ishrana, zdravo starenje, regeneracija, san, nega lepote i brojna potrošačka područja koja su se ranije vodila odvojeno.
Istraživanje kompanije McKinsey iz 2025. godine procenilo je globalnu wellness ekonomiju na približno 2000 milijardi dolara. Istraživanje sprovedeno uz učešće više od devet hiljada potrošača identifikovalo je, između ostalog, funkcionalnu ishranu, zdravo starenje, negu lepote i upravljanje telesnom težinom kao područja na kojima se očekuje dalja značajna potrošačka tražnja.
Privlačnost kategorije sa e-commerce strane delom potiče iz toga što se brojni proizvodi redovno kupuju iznova. Istovremeno, nije svako podtržište pogodno da na njega trgovac početnik lako uđe. Kod dodataka ishrani, određenih zdravstvenih proizvoda i marketinških tvrdnji koje se odnose na zdravlje treba računati i sa pravnim pitanjima, pitanjima usklađenosti i komunikacije.
I među manje atraktivnim kategorijama mogu biti odlični poslovi
Na društvenim mrežama pažnju po pravilu dobijaju proizvodi koji su novi, atraktivni ili se lako mogu predstaviti u kratkom videu. Iz toga lako može nastati utisak da web shop vredi pokretati samo sa takvim proizvodima. U stvarnosti mnogi web shopovi koji dobro rade prodaju znatno svakodnevnije proizvode.
Dobar primer za to je tržište potrošnih proizvoda za domaćinstvo. Prema NIQ-ovim evropskim podacima za 2026. godinu, u Nemačkoj je onlajn prodaja kategorije home care za dve godine porasla za 15 procenata. Na prvi pogled ne deluje kao posebno uzbudljivo tržište, ali brojni proizvodi se redovno troše, a ciklus potrošnje je predvidljiv – kamenac se ne odmara, a sudovi se moraju prati, sviđalo se to nama ili ne.
Generalni web shop sredstava za čišćenje teško se razlikuje od konkurencije. Sasvim je, međutim, drugačija ponuda sastavljena za profesionalno čišćenje, specijalne površine, osetljiva domaćinstva ili određeni način upotrebe. Tada trgovac ne prodaje prosto kutije, već pomaže da se odluči koji je proizvod potreban za konkretan zadatak – i eto tržišne prednosti koju ni veliki igrači nisu u svakom slučaju sposobni da obezbede.
Rezervni delovi i pribor: gde je dobra informacija sama po sebi konkurentska prednost
Izrazito zanimljivo područje predstavljaju rezervni delovi, filteri, adapteri, dodaci i drugi proizvodi kompatibilnosti. Oni se retko nalaze na listama „najboljih ideja za web shop”, a za manjeg trgovca često predstavljaju povoljnije tržište od atraktivnih potrošačkih proizvoda. Kupac ovde ne dolazi po inspiraciju. Ima usisivač, aparat za kafu, mašinu, alat ili drugi uređaj za koji mu je potreban konkretan deo, jer želi da koristi svoju mašinu, pa je namera kupovine često izuzetno jaka. Ako pronađe odgovarajući proizvod, verovatno ne želi da ga kupi nedeljama kasnije, već što pre – po mogućstvu da je isporučen još juče.
Konkurentska prednost pritom ne mora biti isključivo cena. Veoma mnogo vrede precizna baza podataka o kompatibilnosti, dobro upotrebljiva pretraga, smisleno filtriranje, detaljan opis i jasno prikazivanje kojim modelima neki deo odgovara. Mnogi web shopovi upravo na ovoj tački nude izrazito slabo korisničko iskustvo. Štaviše, reč je o zanimljivom području i sa SEO stanovišta. Kod pojedinačnog glavnog naziva proizvoda obim pretrage može biti umeren, ali zbir pretraga vezanih za više stotina ili hiljada naziva modela, tipskih brojeva i konkretnih problema može dati značajan organski saobraćaj. U takvom poslovnom modelu dobra baza podataka o proizvodima i stručna informacija nisu prosto content marketing, već neposredan trgovinski alat.
B2B web shop: mnogi na njega zaboravljaju, a predstavlja ozbiljnu priliku
Na reč web shop gotovo svako pomisli na privatne kupce, a dobro odabrana B2B niša u mnogim slučajevima može biti još privlačnija; radionice, kozmetički saloni, kancelarije, restorani, manji proizvođači, izvođači radova i uslužne firme neprestano naručuju proizvode koji su im potrebni za svakodnevni rad. Privatni klijent može kupovati jednom godišnje, dok preduzeće isti proizvod naručuje svakog meseca.
Za manje preduzeće zato dobra strategija može biti da ne opslužuje celu industriju, već da gradi na nekom nabavnom problemu jedne jedine struke. Često nije potrebno ogromno tržište – dovoljno je nekoliko stotina preduzeća koja redovno naručuju da bi nastao stabilan posao koji se dobro planira.
Postoje kategorije sa kojima 2026. godine vredi postupati posebno oprezno
Od eksplozije Temua na tržište generičkih, jeftinih kineskih masovnih proizvoda teško je ući bez sopstvenog brenda ili druge ozbiljne diferencijacije. Manji web shop tipično radi sa lošijom nabavnom cenom, manjim izborom i znatno nižim marketinškim budžetom. Ako kupac isti proizvod otkrije na kineskim platformama, poređenje se gotovo automatski sužava na cenu.
Slično rizična može biti masovna moda. Tražnja je nesumnjivo velika, ali su zbog potrebe za zalihama, veličina, sezonskog rizika i povraćaja robe potrebni ozbiljan kapital i operativno iskustvo. Sa sopstvenim brendom ili jasno definisanom ciljnom grupom situacija, naravno, može biti drugačija.
Generalna trgovina elektronikom takođe je tržište na koje je teško nasrnuti. Proizvodi se lako porede, cenovna konkurencija je jaka, garancijski postupci mogu biti skupi, a uz to brojni veliki trgovci rade sa vrlo niskom maržom. Ovde specijalizovani pribor, određeno područje primene ili B2B fokus često predstavljaju zanimljiviju ulaznu tačku.
Kod velikih, teških ili lomljivih proizvoda pre svega logistiku treba vrlo strogo modelovati. Viša vrednost korpe, naravno, može kompenzovati skuplju isporuku, ali trošak oštećenog ili vraćenog proizvoda lako može odneti dobit više uspešnih porudžbina.
Ovako vredi raditi istraživanje tržišta pre pokretanja web shopa
Snimanje tržišta vredi početi višegodišnjim ispitivanjem tražnje. Trend sa društvenih mreža koji se razbukta za nekoliko meseci predstavlja sasvim drugačiji rizik od kategorije proizvoda koja pet godina sporo, ali kontinuirano raste. Google Trends iz ovog ugla može biti jednostavan, ali koristan prvi filter.
Zatim vredi ispitati podatke o pretragama. Nije važan samo obim pretrage glavnog naziva kategorije, već i sve manje, konkretnije pretrage. Mnoge dobre niše na prvi pogled izgledaju kao da tražnje jedva ima, dok se u stvarnosti iz više stotina manjih ključnih reči sklapa značajno tržište.
Kod analize konkurencije nije dovoljno prebrojati koliko web shopova postoji. Treba pogledati koliko su ti trgovci dobri. Kakav im je izbor proizvoda? Koliko brzo isporučuju? Sa kakvim cenama rade? Koliko su im detaljni opisi proizvoda? Da li se njihov web shop dobro koristi na mobilnom telefonu? Imaju li stručni sadržaj? Kakvi se problemi kupaca pojavljuju u recenzijama?
Marketplace platforme i ocene kupaca takođe daju mnogo korisnih informacija. Ako se ista žalba pojavljuje u trideset od sto recenzija, to više nije pojedinačno nezadovoljstvo, već potencijalna tržišna niša.
Ispitivanje strane dobavljača barem je jednako važno. Pored nabavne cene računaju se minimalna količina porudžbine, rok isporuke, sigurnost zaliha, uslovi plaćanja, postupanje sa reklamacijama, kao i to koliko drugih mađarskih trgovaca dobija istu robu iz istog izvora. Niša koja deluje dobro lako može nestati ako se u roku od nekoliko meseci deset konkurenata pojavi sa istim proizvodom.
Sa logistikom treba računati već pri izboru proizvoda
Dostava nije tehnički detalj koji se rešava naknadno, jer kod određenih proizvoda može presuditi o uspešnosti celog poslovnog modela.
DHL-ovo međunarodno istraživanje za 2026. godinu ispitalo je odgovore 29 hiljada onlajn kupaca i 5800 e-trgovaca. 67 procenata potrošača reklo je da je već prekinulo kupovinu zato što im dostupna mogućnost dostave nije odgovarala. 58 procenata je već odustalo od porudžbine i zbog uslova vraćanja robe.
U Mađarskoj se na to još nadovezuje brzo širenje paketomata. Prema podacima PwC-a, do 2026. godine blizu polovine mađarskih kupaca preferira ovaj oblik preuzimanja, dok je broj automata već premašio deset hiljada. Mali, lak i nelomljiv proizvod iz ovog ugla je znatno povoljniji od robe koja u svakom slučaju zahteva kućnu dostavu ili rukovanje vangabaritnim paketima. Pri izboru proizvoda zato vredi vrlo konkretno promisliti dimenzije paketa, masu, lomljivost, mogućnost skladištenja i trošak povratnog transporta. Od dva proizvoda iste marže poslovno ni izdaleka nije sigurno da jednako vrede onaj koji staje u paketomat i onaj koji se može pomerati samo na paleti.
Istraživanje tržišta treba zatvoriti stvarnim kupovinama
Koliko god istraživanje tržišta bilo detaljno, postoji tačka na kojoj se daljom analizom više ne može odlučiti da li poslovna ideja funkcioniše. Podaci o pretragama na Google-u, procene prometa konkurenata, ocene sa marketplace platformi i ponude dobavljača svi su korisni, ali nijedan ne zamenjuje stvarnog kupca. Zato je obično razumnije izaći na tržište sa manjom ponudom proizvoda i kontrolisanim zalihama. Već u prvim mesecima merljivo je koje kategorije privlače posetioce, koje proizvode stavljaju u korpu, od kojih nastaje stvarna porudžbina, šta povećava vrednost korpe i koje proizvode stavljaju u istu korpu, odnosno šta se kupuje zajedno.
Tu postaje posebno važna uloga webshop platforme. Ako za isprobavanje nove ideje treba mesecima razvijati sistem, sama tehnologija usporava učenje na tržištu. Kod iznajmljene platforme, nasuprot tome, znatno ranije se može stići dotle da ne govorimo o pretpostavkama, već o stvarnim podacima o porudžbinama.
Sellvio, na primer, nudi izveštaje koji prikazuju trendove prometa, vrednosti korpe, top-liste proizvoda, vrednosti zaliha i trendove prodaje, a podaci o proizvodima mogu se masovno importovati i uređivati. To omogućava da trgovac početnu ponudu proizvoda ne tretira kao konačnu odluku, već da na nju gleda kao na trgovinski alat koji se stalno može menjati i razvijati. Od onoga što funkcioniše vredi nabaviti veći izbor, a ono što ne funkcioniše vredi voditi uz optimalan utrošak.
Već pri izboru proizvoda vredi sanjati veće od mađarskog tržišta
Mađarska je za mnoge kategorije proizvoda dovoljno tržište, ali se kod određenih užih niša brzo dostiže prirodni plafon rasta. Tada vredi već pri pokretanju ispitati da li se ista ponuda kasnije može prodavati i u drugim srednjoevropskim zemljama.
Stručno tržište koje je u Mađarskoj relativno malo, zajedno sa Slovačkom, Rumunijom, Hrvatskom ili čak daljim zemljama EU već može biti znatno zanimljivije veličine. To može dobro da funkcioniše pre svega kod proizvoda koji se lako transportuju, kod kojih nije potrebna usluga na licu mesta i gde problem kupca nije isključivo mađarska specifičnost. Međunarodno širenje je, međutim, mnogo više od prevođenja opisa proizvoda. Potrebni su lokalni jezik, odgovarajuća valuta, uobičajene mogućnosti plaćanja, konkurentna dostava i trgovinsko prisustvo koje je verodostojno i za kupce date zemlje.
Sellvio obezbeđuje višejezični rad, URL strukturu koja se vodi po jezicima, podešavanja zemalja i valuta, kao i API vezu upotrebljivu sa spoljnim sistemima. Pri oceni nove kategorije proizvoda zato vredi izračunati ne samo koliki se posao na njoj može izgraditi u Mađarskoj, već i da li u njoj postoji kasnija mogućnost regionalnog rasta.
Pa šta onda ipak vredi prodavati u 2026. godini?
Ne postoji nijedan proizvod za koji bi se odgovorno moglo izjaviti da će 2026. godine sigurno biti dobar posao. Kada bi takav postojao, za kratko vreme bi toliko trgovaca počelo da ga prodaje da bi upravo zbog toga prestao da bude posebna prilika.
Izbor kategorije je, međutim, sam po sebi još malo. Web shop za kućne ljubimce može biti odličan posao, ali i potpuni neuspeh. Isto važi za kozmetiku, rezervne delove ili B2B proizvode. Razliku najčešće ne odlučuje da li dato tržište uopšteno raste, već koju ciljnu grupu trgovac bira, po kojoj ceni može da nabavlja, koliko košta pridobijanje kupca, kolika je šansa ponovne kupovine i da li može da pruži nešto što velike marketplace platforme ne mogu.
Možda je to najvažnija promena u odnosu na pokretanje web shopa od pre nekoliko godina. Danas pronalazak dobrog proizvoda sam po sebi više nije dovoljan. Pravi zadatak je pronalazak takve tržišne situacije u kojoj kupac ima jasan razlog da ne naruči prosto bilo gde, već upravo kod nas.