28. jun 2025. označio je važnu prekretnicu u evropskoj e-trgovini, jer se od tog dana primenjuju zahtevi European Accessibility Act-a, odnosno EAA, na obuhvaćene proizvode i usluge.
Mnogim vlasnicima online prodavnica od svega toga u prvi mah ostalo je samo toliko da „od sada web shop mora biti pristupačan”. Regulativa je znatno složenija od toga: ne važe isti propisi za sva preduzeća, postoje izuzeci, položaj mikropreduzeća može se razlikovati od položaja većih firmi, a nije svejedno ni da li prodajete potrošačima ili isključivo poslovnim partnerima.
U jednom, međutim, već ima malo nesigurnosti: digitalna pristupačnost ne može se tretirati kao puko dobronamerno UX unapređenje.
Šta EAA zapravo znači?
EAA usklađuje zahteve pristupačnosti određenih proizvoda i usluga unutar Evropske unije. Regulativa se, između ostalog, odnosi na računare, pametne telefone, bankarske i saobraćajne usluge, e-knjige, kao i na e-trgovinu.
Sa stanovišta web shopova posebno je važno da propis uslugu e-trgovine definiše kao elektronsku uslugu koja se pruža preko veb-sajta ili mobilnog uređaja, a čiji je cilj zaključenje potrošačkog ugovora. Klasična B2C online prodavnica koja uslužuje fizička lica, dakle, tipično spada u taj krug.
Znači li to da svaki web shop mora da preradi svoj sajt?
Ne nužno. Jedan od najvažnijih izuzetaka odnosi se na mikropreduzeća koja pružaju usluge.
Prema mađarskoj regulativi, mikropreduzećem se smatra firma koja zapošljava manje od 10 osoba i čiji godišnji neto prihod ili bilansna suma ne prelazi iznos u forintama koji odgovara 2 miliona evra. Takva preduzeća koja pružaju usluge oslobođena su obaveza pristupačnosti koje EAA propisuje za usluge, što za mnoge manje mađarske web shopove može biti značajno olakšanje.
Izuzeće, međutim, ne vredi tumačiti tako da se njime sva pitanja u vezi sa EAA automatski skidaju sa dnevnog reda. Ako preduzeće, na primer, posluje i kao proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda koji spada pod direktivu, mogu se javiti i posebne obaveze na strani proizvoda. Zato kod web shopa uvek prvo vredi razjasniti u kom svojstvu preduzeće posluje, kome prodaje, koje proizvode nudi i da li su ispunjeni uslovi koji važe za mikropreduzeće.
A šta se dešava sa isključivo B2B Sellvio online prodavnicom?
To je posebno zanimljivo pitanje. Mađarska regulativa uslugu e-trgovine izričito vezuje za zaključenje potrošačkog ugovora, a potrošača definiše kao fizičko lice koje ne postupa u okviru svoje privredne ili profesionalne delatnosti.
Iz toga sledi da se položaj web shopa koji zaista uslužuje isključivo preduzeća može razlikovati od položaja klasične online prodavnice za građane. Kod mešovitog B2B–B2C poslovanja, međutim, više nije dovoljno pozivati se na to da su većina kupaca preduzeća. Ako iz web shopa mogu da naručuju i fizička lica, proces potrošačke prodaje treba posebno ispitati.
Šta znači da je web shop „pristupačan”?
Digitalnu pristupačnost lako je pojednostaviti na to da postoji dugme za veći font, ali reč je o mnogo više od toga. Ona se ne tiče isključivo slepih ili slabovidih korisnika, već svakoga kome je iz nekog razloga teže da online prodavnicu koristi na uobičajen način.
Tu može spadati, na primer, onaj ko ne može da koristi miša pa se kreće tastaturom, oslanja se na čitač ekrana, teško razlikuje određene boje, ima oštećen sluh, ili se jednostavno teže snalazi na previše komplikovanom interfejsu.
Mađarska regulativa pristupačnost onlajn interfejsa gradi oko četiri osnovna principa: veb-sajt mora biti uočljiv, upravljiv, razumljiv i stabilan. To sledi veoma sličnu logiku kao međunarodno široko korišćene WCAG preporuke.
Evropski standard EN 301 549 u velikoj meri se oslanja na zahteve WCAG 2.1, pa je WCAG 2.1 AA i danas važna praktična referentna tačka tokom projekta prilagođavanja pristupačnosti. Njih dvoje, međutim, ne vredi tretirati kao potpuno identične: zahtevi EAA i evropski standard u pojedinim oblastima mogu ići i dalje od WCAG propisa.
Kod web shopa nije početna stranica najkritičnija
Sa stanovišta e-trgovine jedno od najvažnijih pitanja pristupačnosti nije koliko je dobro upotrebljiva početna stranica, već da li kupac može da prođe kroz ceo proces poručivanja. Mađarska regulativa zato posebnu pažnju posvećuje i funkcijama vezanim za identifikaciju, bezbednost i plaćanje. One moraju biti isto tako uočljive, upravljive, razumljive i stabilne kao i ostali delovi web shopa.
Tokom provere pristupačnosti zato vredi proći celu kupovnu putanju: kategorija → stranica proizvoda → korpa → prijava ili kupovina kao gost → isporuka → plaćanje → potvrda porudžbine.
Ako se na toj putanji makar jedan kritičan korak može koristiti samo mišem, nestane fokus tastature, neko polje formulara nije odgovarajuće imenovano, ili sistem grešku signalizira isključivo bojom, to već može predstavljati stvaran problem dostupnosti. Drugim rečima, web shop se može smatrati zaista dobro upotrebljivim ako se u njemu bez prepreka može ne samo pregledati, već i kupovati.
Značajan deo sadašnjih sajtova imao bi šta da popravi
Nedostaci digitalne pristupačnosti nisu nimalo retki. WebAIM-ovo istraživanje Million za 2026. ispitalo je početne stranice milion popularnih sajtova, a automatizovana provera je na 95,9% stranica našla problem koji ukazuje na grešku nivoa WCAG 2 A/AA. Na jednoj stranici u proseku je identifikovano 56,1 grešaka dostupnosti. Najčešći problemi pritom nisu bili vezani za posebne tehničke detalje, već za sasvim svakodnevne elemente. Na 83,9% stranica nađen je nedovoljan kontrast boja, na 53,1% nedostajao je alternativni tekst bar jedne slike, a na 51% su se javljala neodgovarajuće označena polja formulara.
Takve rezultate, međutim, vredi pravilno tumačiti, jer automatizovani testovi mogu da prepoznaju samo deo problema pristupačnosti. To što web shop na automatskoj proveri dobije nula grešaka, dakle, još ne znači da je u praksi zaista pristupačan za upotrebu.
Šta sve to znači kod jedne Sellvio online prodavnice?
Jedna od najvećih prednosti iznajmljivog web shop sistema je to što trgovac ne mora svaki tehnički element da stvori sopstvenim razvojem. Sellvio trenutno nudi 216 prilagodljivih dizajn varijacija, rad prilagođen mobilnim uređajima, integrisana platna rešenja, upravljanje sadržajem i brojne spoljne integracije, a može se koristiti i za B2C i za B2B prodaju.
Sa stanovišta pristupačnosti, međutim, važno je razdvojiti odgovornost platforme i trgovca. Dobro izgrađen web shop motor može centralno sprečiti brojne tehničke probleme, ali usklađenost konačne online prodavnice ne zavisi isključivo od sistema.
Platforma odgovara, između ostalog, za tehnički rad šablona, navigacije, formulara, korpe, checkout-a i upravljačkih elemenata koje sistem kreira. Trgovac, s druge strane, sam bira boje, postavlja slike, piše opise proizvoda, izrađuje banere, oblikuje navigaciju i uključuje spoljne usluge. I od tehnički dobro napravljenog šablona lako može nastati teško upotrebljiv web shop. Dovoljno je, na primer, izabrati preslab kontrast boja, važne informacije prikazati isključivo kao sliku, ili koristiti nazive linkova koji sami po sebi korisniku ništa ne govore.
Pristupačnost zato vredi tretirati u dva sloja: i na nivou platforme i na sadržajno-konfiguracionom nivou. Samo njih dva zajedno mogu dati zaista dobro upotrebljivu online prodavnicu.
Kod dizajna web shopa konverzija i pristupačnost često traže isto
Na prvi pogled lako je na pristupačnost gledati kao na još jednu zakonsku obavezu koja trgovcu natovaruje dodatne zadatke. U praksi, međutim, postoji mnogo rešenja koja istovremeno poboljšavaju i dostupnost i kupovno iskustvo. Odgovarajući kontrast boja, na primer, može biti suštinska pomoć slabovidim korisnicima, ali je isto tako prednost i za onoga ko web shop pregleda sa mobilnog telefona po jakom suncu. Veliki, lako prepoznatljivi dugmići pojedinim korisnicima su neophodni, a pritom svima pojednostavljuju upotrebu na mobilnom.
Isto važi za preglednu strukturu kategorija, logične naslove, jednoznačne greške formulara i lako sledljiv checkout proces. Oni nisu važni samo sa stanovišta pristupačnosti, već mogu direktno uticati i na to koliko je lako snaći se u web shopu i završiti kupovinu.
Digitalna pristupačnost u mnogo slučajeva nije zaseban razvojni pravac, već jednostavno dobar UX – od koga profitiraju ne samo pogođeni korisnici, već praktično svaki kupac.
Posebno pazite na boje
Sellvio dizajn šabloni daju veliku slobodu u oblikovanju vizuelnog identiteta, ali to ide ruku pod ruku i sa tim da izabrane boje treba proveriti i sa stanovišta upotrebe na vebu. Neka nijansa neće biti dobar izbor za tekst ili dugme samo zato što dobro funkcioniše u logotipu.
Posebno je važan odgovarajući kontrast između pozadine i teksta, kao i to da značenje neke informacije ne prenosi isključivo boja. Pogrešno polje formulara, na primer, nije dovoljno označiti crvenim okvirom – vredi uz njega prikazati i jasnu tekstualnu poruku, na primer „Unesite svoju e-mail adresu!” ili „Format unete e-mail adrese nije odgovarajući.”
To nije bolje rešenje samo sa stanovišta pristupačnosti. Jasna povratna informacija smanjuje nesigurnost, olakšava ispravljanje grešaka i na kraju krajeva čini i proces kupovine tečnijim.
Uz slike proizvoda ni alternativni tekst nije sporedan
U web shopu slika proizvoda je jedan od najvažnijih prodajnih alata, ali je ne opažaju svi kupci na isti način. Za korisnike koji koriste čitač ekrana zato je važno da uz bitne slike stoji zaista informativan alternativni tekst.
Rešenja poput „IMG_45782.jpg” ili prosto naziva „slika” praktično ne pružaju nikakvu pomoć. Mnogo je korisniji, na primer, opis poput: „Crne ženske kožne gležnjače sa bočnim rajsferšlusom.” On kratko, a ipak jednoznačno prenosi informaciju koju slika nosi vizuelno.
Alternativni tekst, uz to, nije isključivo pitanje pristupačnosti. Dobro strukturiran, jednoznačno razumljiv sadržaj lakše obrađuju i pretraživači i drugi mašinski sistemi. U toj tački susreću se pristupačnost, tehnički SEO i pretraživost zasnovana na AI-ju: važna informacija ne treba samo da bude vidljiva, već i da se pojavi u obliku koji i mašina može da protumači.
Možete li tastaturom da sprovedete kupovinu do kraja?
Za jednu od najjednostavnijih proba pristupačnosti nije vam potrebno ništa drugo: samo odložite miša i pokušajte da svoju online prodavnicu koristite isključivo tastaturom.
Vredi proći istu putanju koju bi prešao i kupac i ispitati da li je meni dostupan, mogu li se otvoriti kategorije, može li se izabrati varijanta proizvoda, može li se proizvod staviti u korpu, može li se izmeniti količina, pa da li se mogu obraditi isporuka i plaćanje. Usput pratite i da li se uvek jasno vidi koji je element trenutno u fokusu. Ako se navigacija negde prekine, neko dugme nije dostupno, ili nestane oznaka fokusa, to već može signalizirati stvaran problem upotrebljivosti. Tamo gde vi zapnete sa tastaturom, velika je šansa da će zapeti i kupac koji ne može da koristi miša.
Ni spoljna integracija nije „tuđi problem”
Za rad moderne online prodavnice danas se može vezati niz spoljnih usluga: platno rešenje, birač paketomata, chatbot, sistem ocenjivanja, marketinški popup, upravljanje kolačićima ili neka posebna aplikacija. I Sellvio nudi više od 70 gotovih integracija, između ostalog za platne, fakturne, dostavne, chatbot i marketinške sisteme.
Sa stanovišta pristupačnosti, međutim, nije dovoljno poći od toga da je dati interfejs izradio spoljni provajder. Prema mađarskoj regulativi, pružalac usluge odgovara za ispunjenje zahteva pristupačnosti i onda kada deo usluge obezbeđuje podizvođač ili spoljni partner. To čini posebno važnom proveru spoljnih rešenja ugrađenih u proces kupovine. Ni tehnički dobro funkcionišući web shop ne pruža zaista pristupačno kupovno iskustvo ako se, na primer, birač paketomata ili interfejs za plaćanje karticom ne može koristiti tastaturom, teško se tumači čitačem ekrana, ili kritične informacije nisu dostupne.
Pristupačnost vredi ispitati ne samo na sopstvenom interfejsu web shopa, već na svakom ugrađenom elementu celog procesa kupovine.
Šta sada vredi učiniti kao vlasnik Sellvio online prodavnice?
Prvo vredi razjasniti da li se na vaše preduzeće uopšte odnose zahtevi koje EAA propisuje za usluge. Za to treba ispitati veličinu firme, broj zaposlenih, finansijske podatke, kao i to da li obavljate B2C, B2B ili mešovitu prodaju. Ako je web shop obuhvaćen, prvi korak nije nužno potpuno preprojektovanje. Mnogo je svrsishodnije početi auditom pristupačnosti, koji pregleda navigaciju, kontraste, strukturu naslova, alternativne tekstove slika, formulare, rukovanje varijantama proizvoda, navigaciju tastaturom, kao i rad korpe, checkout-a, plaćanja i spoljnih integracija.
Automatizovane provere za to daju dobru polaznu tačku, ali same po sebi nisu dovoljne. Online prodavnicu vredi testirati kroz stvarne procese kupovine, tastaturom i po mogućstvu čitačem ekrana.
Nakon toga se već dobro može postaviti redosled unapređenja: prvo se vredi pozabaviti greškama koje stvarno mogu ometati pregledanje, korišćenje korpe ili završetak kupovine.
Dobrom web shopu nije potrebna posebna „pristupačna verzija”
Možda je ovo jedna od najvažnijih pouka cele ove regulative. Idealno rešenje nije da pored klasičnog web shopa negde napravimo posebnu „pristupačnu varijantu”, već da sama online prodavnica bude dobro upotrebljiva za što više ljudi. Dobar sistem e-trgovine je brz, prilagođen mobilnim uređajima, logično izgrađen, lak za navigaciju i razumljiv. To su isti oni osnovni principi koji su potrebni i za pristupačan rad, pa značajan deo unapređenja može biti koristan ne samo radi usklađenosti, već može poboljšati celokupno kupovno iskustvo.
Promišljen projekat prilagođavanja pristupačnosti može doneti i jednostavniji checkout, manje nesporazuma, manje pogrešnih unosa podataka i širi dostupan krug kupaca, pa na njega vredi gledati ne kao na puki zakonski trošak, već kao na unapređenje kvaliteta web shopa.
I logika rada Sellvija počiva na tome da tehnička pozadina postavi što manje prepreka između trgovca i kupca. EAA to sada dopunjava još jednim aspektom: moderan web shop je zaista dobar onda kada ne radi samo brzo i lepo, već je i stvarno upotrebljiv za što više ljudi.
Pravna napomena: članak služi u svrhu opšteg informisanja i ne predstavlja pojedinačni pravni savet. Za utvrđivanje obaveza konkretnog preduzeća po EAA potrebno je posebno ispitati veličinu firme, njenu delatnost, proizvode koje prodaje, ciljna tržišta i model prodaje.